Алхамбра – црвени цвет Андалузије

„Vamos a Granada!“

Андалузија… звук њеног имена буди у нама звуке корида и фламенка, укус сангрије и тапаса, слику маслињака и Алхамбре. На местима судара вера, култура и народа увек су настајале величанствене грађевине. Настајале и с муком опстајале.

Калифат Ал Андалуз, са престоницом у Кордоби и Гранади, оснивају Мавари[1].   Шири се утицај ове, за средњевековне европске појмове, врло напредне цивилизације – граде се палате, путеви, шире се знања из медицине, филозофије… Но свака слава има и свој крај, те тако и маварска, тј. арапска. Хришћански краљеви Шпаније и Португалије јачају и откидају део по део маварске територије. Гранада  је био последњи маварски град који су Шпанци освојили и као такав чува највише маварских карактеристика, у етничком саставу становништва, кухињи, обичајима, музици, архитектури…

Комплетним градом доминира архитектонско чудо – дворац Алхамбра, израстао на брду изнад града, окружен шумом и праковима. Шпанско-маварски Акропољ апсолутно је највећи очувани европски примерак града – палате исламске архитектуре. Задњи маварски владар је био Боадбил (Несретни), за којег кажу да је у сузама 1492. потписао уговор о предаји Гранаде католичким хордама.

Алхамбра оставља без даха. Након ње свака црква изгледа осредње, празно. Грађена је од црвеног или још боље рећи, руменог камена, од кога су сачињене и стене, и андалузијска обала, и песак на плажама; све, па чак и шкољке на обали.Стоји вековима у подножју Сијера Неваде (Снежне планине), која је довољно висока да се на њој задржи снег током већег дела године. Она представља скуп палата, краљевских резиденција, дворишта, дрвореда палми, засада лимунових и наранџиних стабала, који су међусобно повезани на такав начин да у вама буде чудни мир, све у складу са исламским доживљајем спокојства и лепоте која сједињује овоземаљско и религиозно.

Унутрашњи зидови украшени су  чипкастим арабескама. Паучинасти орнаменти нису само пуке шаре, то су стихови из Курана, писани краснописом, испреплетани посвуда, чак и по плафонима, и премазани златном бојом. Наравно, најчешћи слоган је: „Алах је велики, Мухамед је његов пророк“. Ово је разумљиво, јер ислам не допушта изображавање људских ликова. Али, животиње су подобне. Посебно лав, симбол снаге и моћи. Дванаест стилизованих лавова у кругу, који придржавају једну фонтану са безеном несумњиво су главни украс Дворишта Лавова (Patio de los Leones). Ово двориште је једно од два најзнаменитија места Алхамбре, а окружује га импресивна колонада од 124 мермерна стуба у маварском стилу, а прича се да је намера архитекте била да ови стубови са својом богатом оријенталном декорацијом подсете на палме из оаза афричке домовине.

У сваком тренутку се изнад глава може видети нека од румених кула које из даљине подсећају на то мистично доба, када су архитекти стварали лепоту, а жубор воде био музика.. Кажу да су Мавари сматрали да је жубор воде, која утиче и истиче из разних базена, фонтана и водоскока једна врста музике за себе, која подстиче спокојство, боље разумевање света око себе и живота, и размишљање.

Алхамбру треба удахнути пуним плућима, осетити је у сваком дамару, уселити је у најсеновитији кутак ока. Тек тад постаје јасно зашто је Лорка писао баш онакве стихове, баш на том месту. Све се тада уклапа. Кажу да су градитељи Алхамбре хтели да створе на јави приказ раја на земљи. И заиста је тако. У таквој једноставности толико хармоније и лепоте!

Алхамбра


[1] Арапи, данас настањени на тлу Марока и Алжира

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s